Ko je stvarno bila Zona Zamfirova? Umrla je iznenada, Mane se oženio drugom, evo kako od nje nije ostala ni slika
Književnik Stevan Sremac, preminuo je na današnji dan 1906. godine u Soko Banji. Iako je „Zona Zamfirova“ ostala zapamćena kao književno remek-delo Stevana Sremca, iza lika fatalne niške lepotice kriju se prave životne priče.
Arhitekta dr Dragana Milovanović, čukununuka prave Zone, otkriva kako je izgledala, koliko je dece imala i na koga je najviše ličila, ali i kako je politika 50-ih godina uticala na to ko će biti proglašen za Sremčevu inspiraciju.
Sremac i kafana „Marger“ – mesto gde je rođena priča
Stevan Sremac je, prema svedočenjima, rado sedeo pod lipom kafane „Marger“ u blizini Saborne crkve u Nišu. Imao je svoj sto, uživao u vinu, posmatrao prolaznike i beležio njihove razgovore, šale i psovke. Upravo tu, „na korak-dva“ od prave Zone, nastala je ideja za roman.
O Zoni je pisao biranim rečima: „Imala je oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fildžan… pravo zlato materino.“
Pogledajte u galeriji fotografije iz filma "Zona Zamfirova" Zdravka Šotre:
Dve verzije o pravoj Zoni Zamfirovoj
Postoje dve najpoznatije verzije o tome ko je bila prava Zona:
Prištinska priča – Sremac je navodno čuo priču od Branislava Nušića, tadašnjeg konzula u Prištini, koji se družio sa čorbadžijom Zamfirom Kijametovićem. Njegova kći Jevrosima, zvana Zona, udala se za Maksima, sina kujundžije Koste Gapića.
Niška priča – Zona je zapravo bila Zojica (Zojče), kći niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića. Zaljubila se u trgovca Gavrila Ganeta Jovanovića, momka iz siromašne porodice.
Zabranjena ljubav koja je postala legenda
Po Niškoj verziji, Gane je došao iz sela Bandžareva i zaposlio se kod Hadži Smiljana. Pod istim krovom rasli su on i Zojče, a simpatije su prerasle u ljubav. Porodica se protivila zbog staleških razlika, ali na kraju je pristala na brak.
Pogledajte u galeriji kako sada izgleda mala Zona iz filma Zdravka Šotre:
Venčali su se 1871. godine i dobili sedmoro dece – Katarinu (Rinku), Jovana, Hristinu i Dragoljuba, uz troje dece koja nisu nadživela roditelje.
Kratka bračna sreća i tragičan kraj
Zojče je umrla 1884. godine, u 31. godini, neposredno nakon rođenja sina Dragoljuba, potresena smrću svog brata. Gane se ponovo oženio ženom istog imena – Zojicom – i s njom imao još petoro dece.
Njihovi potomci danas žive u Nišu, Paraćinu, Kragujevcu, Beogradu, Novom Sadu i Parizu.
Misterija izgubljene fotografije
Nijedna fotografija prave Zone nije sačuvana. Kažu da je njena unuka, takođe Zojica, nosila lepotu svoje bake, dok je Katarina, najstarija ćerka Zone, ličila na oca Ganeta.
Politička pozadina proglašenja inspiracije
Pedesetih godina, po nalogu Aleksandra Rankovića, Jevrosima Kijametović iz Prištine zvanično je predstavljena kao Sremčeva inspiracija. Iako postoje brojni dokazi i porodična svedočenja koja povezuju Zojicu Janković iz Niša sa pravom Zonom, politika tog vremena dala je prednost prištinskoj verziji.
Bonus video: Reditelj Zdravko Šotra o filmu "Zona Zamfirova"